Sistem za napajanje sa spoljnim obrazovanjem smeše
|
Instalacija za dovod goriva sadrži:
|
|
Rezervoar u sistemu za napajanje oto motora gorivom
Zadatak mu je da čuva određenu količinu goriva neophodnu za rad motora.
- Zapremina rezervoara je obično 40-70 l za putnička vozila.
- Materijal od kojih se izrađuje rezervoar je obično čelični i aluminijumski lim a može biti i od plastične mase.
- Na dnu rezervoara se nalazi odušak za ispuštanje goriva
- Na gornjem delu je otvor za ulivanje goriva
- Unutrašnost rezervoara se deli pregradama da bi dobili više spojenih komora
- Ispod poklopca postavljeno je sito za grubo prečišćavanje goriva pri ulivanju u rezervoar
- U rezervoaru treba da vlada atmosferski pritisak, i on mora da se održava. Zbog toga se u rezervoaru nalazi odušak da bi sprečio stvaranje potpritiska(vakuuma) da ne bi došlo do prestanka napajanja gorivom ili nadpritiska pri zagrevanju rezervoara (na suncu ili pri zagrevanju vozila)
- Za kontrolisanje nivoa goriva u rezervoaru ugrađuje se mehanizam pomoću koga se može svakog trenutka na komandnoj tabli očitati stanje nivoa goriva
Cevovodi
- Задатак им је да спроводе који спајају мотор са резервоаром
- Цеви морају бити постављене тако да постоји пад дуж цевовода да не би дошло до стварања и задржавања гасних мехурова који могу довести до престанка рада пумпе за гориво
- Цеви се израђују од челика, бакра алуминијума и пластике
Pumpa za gorivo
Zadatak je da potiskuje gorivo od rezervoara koji je „niže“ do motora koji je „više“
• U najčešćoj primeni su:
• Pumpe sa mehaničkim pogonom(klipne ,krilne, zupčaste i membranske
• Pumpe sa membranskim pogonom(membranske i centrifugalne)
• U najčešćoj primeni su:
• Pumpe sa mehaničkim pogonom(klipne ,krilne, zupčaste i membranske
• Pumpe sa membranskim pogonom(membranske i centrifugalne)
Membranska pumpa sa mehaničkim pogonom
Princip rada:
Uloga ove pumpe je da potiskuje gorivo prema karburatoru ako „nedostaje“ goriva u karburatoru tj. Samo ako karburator nije ispunjen gorivom do propisanog nivoa.
Ako jeste onda pumpa ne potiskuje gorivo ka karburatoru i ako je i dalje pogonjena od ekscentra koji se obrće uvek dok motor radi jer se nalazi ili na bregastoj osovini ili na kolenastom vratilu.
Ovo je moguće ostvariti tako što breg koji nailazi pomera polugu koja pomera membranu na dole povećavajući zapreminu iznad membrane i u tom dolazi do usisavanja goriva iz rezervoara. Pri tome je potisni ventil zatvoren. Kad gorivo ispuni prostor iznad membrane u tom prostoru poraste pritisak i otvara se potisni ventil tako da gorivo otiče dalje prema karburatoru ali samo dok se nivo u karburatoru ne popne do propisanog . Ako gorivo ne otiče ili premalo otiče membrana se više neće pomerati i neće dalje potiskivati gorivo. Membranu naviše pomera spiralna opruga čija je sila dovoljna da savlada pritisak samo ako karburator nije do vrha napunjen gorivom, tj ako gorivo otiče.
Da bi se proverilo dali pumpa uopšte funkcioniše, dovoljno je da se odvoji crevo za dovod goriva od pumpe do karburatora. Posle se starterom pokrene motor i ako gorivo poteče onda pumpa funkcioniše.
Uloga ove pumpe je da potiskuje gorivo prema karburatoru ako „nedostaje“ goriva u karburatoru tj. Samo ako karburator nije ispunjen gorivom do propisanog nivoa.
Ako jeste onda pumpa ne potiskuje gorivo ka karburatoru i ako je i dalje pogonjena od ekscentra koji se obrće uvek dok motor radi jer se nalazi ili na bregastoj osovini ili na kolenastom vratilu.
Ovo je moguće ostvariti tako što breg koji nailazi pomera polugu koja pomera membranu na dole povećavajući zapreminu iznad membrane i u tom dolazi do usisavanja goriva iz rezervoara. Pri tome je potisni ventil zatvoren. Kad gorivo ispuni prostor iznad membrane u tom prostoru poraste pritisak i otvara se potisni ventil tako da gorivo otiče dalje prema karburatoru ali samo dok se nivo u karburatoru ne popne do propisanog . Ako gorivo ne otiče ili premalo otiče membrana se više neće pomerati i neće dalje potiskivati gorivo. Membranu naviše pomera spiralna opruga čija je sila dovoljna da savlada pritisak samo ako karburator nije do vrha napunjen gorivom, tj ako gorivo otiče.
Da bi se proverilo dali pumpa uopšte funkcioniše, dovoljno je da se odvoji crevo za dovod goriva od pumpe do karburatora. Posle se starterom pokrene motor i ako gorivo poteče onda pumpa funkcioniše.
Prečistač(filter) goriva
Da bi se sprečilo prodiranje nečistoća u karburator, između pumpe za gorivo i karburatora ugrađuje se prečistač koji se sastoji od kućišta izgrađenog od lima, stakla ili plastike u kojem se nalazi žičani ili papirni uložak.
Prečistač vazduha Da se ne bi desilo da se mehaničke nečistoće nađu u smeši goriva i vazduha i na taj način dođe do povećanog habanja motora potrebno je te mehaničke nečistoće zadržati tj vazduh očistiti pre samog obrazovanja smeše.Ovo se postiže pomoću prečistača vazduha. Papirni uložak prečistača načinjen je od zvezdasto naboranog i impregniranog filter kartona. Lako se održava: zamenom starog upotrebljenog prečistača novim |
|
Neispravnosti pumpe za gorivo
- Механичко оштећење пумпе
- Слабо притегнути вијци поклопца пумпе(услед чега се гориво губи на спојевима)
- Запушен пречистач(сито)пумпе, што спречава нормалан проток
- Неисправни улазни или излазни вентилићи(услед сломљене опруге, порозности належуће површине, присуства механичке нечистоће и сл.)
- Пробушена испуцала или набубрела мембрана пумпе
- Оштећен погонски механизам пумпе(оштећење брега и др.).
Sistem za spoljašnje obrazovanje smeše(karburator)
Da bi motor mogao da radi potrebno je prethodno pripremiti smešu goriva i vazduha u odgovarajućem odnosu. Ovaj odnos nije isti u svim režimima rada motora. Dok je motor hladan tj. pri paljenju više odgovara smeša koja sadrži više goriva nego što bi bilo u normalnom režimu rada. Kad je motor zagrejan onda je odnos približno 1:14 tj. za 1 kg koriva potrebno je 14 lit vazduha da bi došlo do potpunog sagorevanja, dok je pri povećanom opterećenju motora pogodnije da bude manje goriva nego u normalnom režimu rada.
Sve ovo treba da se ostvari pomoću sistema za spoljno obrazovanje smeše tj. Karburatora.
Gorivo unutar smeše mora da bude ispareno tj. u gasovitom stanju da bi moglo da sagoreva. Kad je motor u hladnom stanju gorivo teže isparava pa je teško upaliti motor koji je hladan.
Sve ovo treba da se ostvari pomoću sistema za spoljno obrazovanje smeše tj. Karburatora.
Gorivo unutar smeše mora da bude ispareno tj. u gasovitom stanju da bi moglo da sagoreva. Kad je motor u hladnom stanju gorivo teže isparava pa je teško upaliti motor koji je hladan.
Glavni delovi karburatora su:
• Komora za raspršivanje sa difuzorom -3
• Raspršivač (2)
• Glavna brizgaljka(„dizna“)-5
• Uređaj za regulisanje nivoa goriva, odnosno napajanje- 6
Vazduh koji motor usisava struji kroz komoru za mešanje. U komori je smešten difuzor, tj. suženje komore aerodinamičkog oblika, tako da vazduh na tom mestu ima najveću brzinu strujanja, pa je i potpritisak na tom mestu najviši. Gorivo koje se nalazi do određenog nivoa u komori plovaka tj. u uređaju za regulisanje nivoa goriva izlazi iz komore preko glavnog siska za gorivo i raspršivača i ulazi u vidu raspršenih kapljica u difuzor (3) velikom brzinom i ulazi u struju vazduha mešajući se sa njim i dodatno raspršujući tako da se dalje kreće ka motoru kao smeša goriva i vazduha.
Do kretanja goriva iz komore plovka ka komori za mešanje tj. difuzoru(3) dolazi zbog razlike pritisaka jer je u difuzoru pritisak niži od atmosferskog tj. ostvaren je potpritisak(vakuum).
Uređaj za regulisanje nivoa goriva, odnosno napajanje goriva sastoji se od lončeta(komora plovka)(6), plovka(8) i ventila(dizne)(5).Lonče je u stvari, posuda u koju se iz pumpe doprema gorivo. Na vrhu plovka nalazi se iglica ventila, a naspram nje, u poklopcu lončeta – sedište ventila.
Pri dostizanju potrebnog nivoa goriva u lončetu, plovak se odiže i iglicom zatvara ventil, tj. prekida dotok goriva.
Smeša koja se stvori u komori za mešanje ne zadovoljava sve režime rada motora(temperatura, broj obrtaja) pa je ovako opisan elementarni karburator potrebno opremiti dodatnim uređajima za regulisanje sastava smeše.
Normalna smeša koja je ostvarena kada je motor zagrejan ima odnos goriva i vazduha 1:12.
Ako je udeo goriva veći npr. Odnos 1:12 onda kažemo da je reč o bogatoj smeši.Ovakav sastav smeše je potrebno ostvariti kada je motor hladan pri paljenju, kao i kada je topao ali radi na smanjenom broju obrtaja tj. u praznom hodu.
Ako je udeo goriva manji npr. odnos 1:16 kažemo da je reč o siromašnoj smeši. Ovakav sastav smeše je potrebno ostvariti kada je motor opterećen tj. kada radi na većem broju obrtaja.
• Komora za raspršivanje sa difuzorom -3
• Raspršivač (2)
• Glavna brizgaljka(„dizna“)-5
• Uređaj za regulisanje nivoa goriva, odnosno napajanje- 6
Vazduh koji motor usisava struji kroz komoru za mešanje. U komori je smešten difuzor, tj. suženje komore aerodinamičkog oblika, tako da vazduh na tom mestu ima najveću brzinu strujanja, pa je i potpritisak na tom mestu najviši. Gorivo koje se nalazi do određenog nivoa u komori plovaka tj. u uređaju za regulisanje nivoa goriva izlazi iz komore preko glavnog siska za gorivo i raspršivača i ulazi u vidu raspršenih kapljica u difuzor (3) velikom brzinom i ulazi u struju vazduha mešajući se sa njim i dodatno raspršujući tako da se dalje kreće ka motoru kao smeša goriva i vazduha.
Do kretanja goriva iz komore plovka ka komori za mešanje tj. difuzoru(3) dolazi zbog razlike pritisaka jer je u difuzoru pritisak niži od atmosferskog tj. ostvaren je potpritisak(vakuum).
Uređaj za regulisanje nivoa goriva, odnosno napajanje goriva sastoji se od lončeta(komora plovka)(6), plovka(8) i ventila(dizne)(5).Lonče je u stvari, posuda u koju se iz pumpe doprema gorivo. Na vrhu plovka nalazi se iglica ventila, a naspram nje, u poklopcu lončeta – sedište ventila.
Pri dostizanju potrebnog nivoa goriva u lončetu, plovak se odiže i iglicom zatvara ventil, tj. prekida dotok goriva.
Smeša koja se stvori u komori za mešanje ne zadovoljava sve režime rada motora(temperatura, broj obrtaja) pa je ovako opisan elementarni karburator potrebno opremiti dodatnim uređajima za regulisanje sastava smeše.
Normalna smeša koja je ostvarena kada je motor zagrejan ima odnos goriva i vazduha 1:12.
Ako je udeo goriva veći npr. Odnos 1:12 onda kažemo da je reč o bogatoj smeši.Ovakav sastav smeše je potrebno ostvariti kada je motor hladan pri paljenju, kao i kada je topao ali radi na smanjenom broju obrtaja tj. u praznom hodu.
Ako je udeo goriva manji npr. odnos 1:16 kažemo da je reč o siromašnoj smeši. Ovakav sastav smeše je potrebno ostvariti kada je motor opterećen tj. kada radi na većem broju obrtaja.
Pomoćni uređaji karburatora
U pomoćne uređaje karburatora spadaju:
• Leptir
• Uređaj za regulisanje praznog hoda
• Uređaj za prihvatanje u prelaznom režimu
• Uređaj za rad motora pri delimičnom opterećenju
• Uređaj za ubrzavanje
• Uređaj za rad motora pri punom opterećenju
• Uređaj za startovanje motora
• Leptir
• Uređaj za regulisanje praznog hoda
• Uređaj za prihvatanje u prelaznom režimu
• Uređaj za rad motora pri delimičnom opterećenju
• Uređaj za ubrzavanje
• Uređaj za rad motora pri punom opterećenju
• Uređaj za startovanje motora
Leptir karburatora:
Nalazi se iza komore za mešanje(vidi poziciju 1 na prethodnoj slici) i služi da menja unetu količinu smeše koju usisava motor čime se po želji vozača menja snaga koju razvija motor. Leptir se pokreće pedalom za gas
Uređaj za regulisanje praznog hoda
Za vreme praznog hoda motora (motor je uključen, automobil stoji i nije stisnuta papučica za gas tj leptir je zatvoren) zbog malog broja obrtaja, brzina strujanja vazduha kroz difuzor je mala, pa je i potpritisak nizak. Zbog toga se smanjuje količina goriva koja ističe preko izlaznog otvora glavne brizgaljke.
Slika 7: Uređaj za regulisanje praznog hoda
Da se motor ne bi ugasio, uvodi se poseban uređaj koji se sastoji od ventila goriva za prazan hod (1) čiji se izlazni otvor (2) nalazi na mestu gde između zatvorenog leptira (položaj „a“) i zida komore za mešanje postoji mali zazor. Zbog tog malog zazora brzina strujanja vazduha je veća, pa je i pritisak mali dosta ispod atmosferskog(kažemo da je onda potpritisak viši), pa zbog ostvarene razlike pritisaka (atmosferskog koji vlada u lončetu karburatora i potpritiska koji vlada u izlaznom otvoru 2 doći do ustrujavanja goriva pomešanog sa vazduhom koji dolazi kroz ventil vazduha za prazan hod (3) u glavni vod ispod leptira.(slika 7)
Uređaj za prihvatanje u prelaznom režimu
Kad iz režima praznog hoda(nije pritisnuta papučica za gas) polako dodamo gas tj otvaramo leptir karburatora potpritisak u difuzoru još nije dovoljan da povuče dovoljnu količinu goriva, a i potpritisak ispod leptira je sada smanjen pa ne može da se usisa dovoljna količina goriva ni preko ventila 2 za prazan hod, može doći do prekida rada motora u ovom režimu rada.
Da se to ne bi desilo neposredno ispred leptira u komori za mešanje nalazi se još jedan izlazni otvor (6 na slici 7) siska goriva za prazan hod čiji je potpritisak viši pa se kroz njega dovodi dodatna količina goriva pomešanog sa vazduhom.
Da se to ne bi desilo neposredno ispred leptira u komori za mešanje nalazi se još jedan izlazni otvor (6 na slici 7) siska goriva za prazan hod čiji je potpritisak viši pa se kroz njega dovodi dodatna količina goriva pomešanog sa vazduhom.
Уређај за стартовање хладног мотора
Prilikom pokretanja hladnog motora najveći deo goriva iz mešavine se kondenzuje i izdvaja na zidovima usisne grane i cilindara jer je zbog malog broja obrtaja temperatura niska, a brzina mešavine veoma mala, pa isparava samo manja količina goriva.Zbog toga je mešavina u prostoru za sagorevanje veoma siromašna, pa motor ne može da se pokrene.
Zbog toga se smeša pri hladnom startu motora mora „obogatiti“ i to se postiže pomoću posebnog leptira za startovanje(poz 4 na slici 8). Ovaj leptir se u praksi obično naziva „saug“.On se postavlja u usisno grlo karburatora ispred difuzora.
Kad je motor zagrejan, leptir je potpuno otvoren, a kad se želi startovanje hladnog motora, on se zatvara. Time se potpritisak u komori za mešanje toliko povisi da gorivo dotiče kroz sve brizgaljke pa se mešavina znatno obogaćuje. Pri zagrevanju motora leptir treba otvarati u meri u kojoj se motor zagreva.
Komandovanje ovim leptirom može biti ručno(najčešće mehanički pomoću savitljivog čeličnog užeta ili žice), a može i automatski.
Kad se motor upali i malo „zagreje“, potrebno je polako otvarati leptir za startovanje i to se ostvaruje posredstvom uređaja sa membranom (3). Ovaj uređaj je povezan crevom sa otvorom ispod prigušnog leptira. Pošto se potpritisak ispod prigušnog leptira povećava sa porastom broja obrtaja, membrana (3) se pomera i povlači polugu koja postepeno otvara leptir za startovanje tako da veća količina vazduha sad može ući u karburator.
Zbog toga se smeša pri hladnom startu motora mora „obogatiti“ i to se postiže pomoću posebnog leptira za startovanje(poz 4 na slici 8). Ovaj leptir se u praksi obično naziva „saug“.On se postavlja u usisno grlo karburatora ispred difuzora.
Kad je motor zagrejan, leptir je potpuno otvoren, a kad se želi startovanje hladnog motora, on se zatvara. Time se potpritisak u komori za mešanje toliko povisi da gorivo dotiče kroz sve brizgaljke pa se mešavina znatno obogaćuje. Pri zagrevanju motora leptir treba otvarati u meri u kojoj se motor zagreva.
Komandovanje ovim leptirom može biti ručno(najčešće mehanički pomoću savitljivog čeličnog užeta ili žice), a može i automatski.
Kad se motor upali i malo „zagreje“, potrebno je polako otvarati leptir za startovanje i to se ostvaruje posredstvom uređaja sa membranom (3). Ovaj uređaj je povezan crevom sa otvorom ispod prigušnog leptira. Pošto se potpritisak ispod prigušnog leptira povećava sa porastom broja obrtaja, membrana (3) se pomera i povlači polugu koja postepeno otvara leptir za startovanje tako da veća količina vazduha sad može ući u karburator.
Uređaj za rad motora pri delimičnom opterećenju
Pod delimičnim opterećenjem motora smatrmamo slučaj kada je leptir karburatora delimično otvoren . Potpritisak ispod leptira će se menjati tokom njegovog otvaranja i to od sasvim malog(zatvoren leptir) do velikog (leptir potpuno otvoren). Pri toj promeni potpritiska menjaće se i uneta količina goriva, pa će i smeša biti promenljivog sastava.
Da bi se obezbedio što ravnomerniji sastav smeše, glavni usisni ventil se kalibriše tako da smeša bude normalnog sastava kada je leptir karburatora zatvoren , a da se pri otvaranju leptira unosi dodatna količina vazduha koja treba da smešu osiromašuje i to tako da je više osiromašuje za veće otvaranje leptira kada bi smeša (da nema ovog dodatog vazduha) bila „bogatija“.
Ovo se postiže pomoću emulzione cevčice izbušene otvorima kroz koje prolazi vazduh i meša se sa postojećom smešom tako da je „osiromašuje (poz 6 na slici 9).
U cevčici, u donjem delu se nalazi gorivo do određenog nivoa tako da vazduh može da izlazi samo kroz onaj deo cevčice u kojem nije gorivo.Ovaj nivo goriva u cevčici se smanjuje sa „dodavanjem gasa“ pa je sve veća količina dodatog vazduha koji osiromašuje smešu.
Da bi se obezbedio što ravnomerniji sastav smeše, glavni usisni ventil se kalibriše tako da smeša bude normalnog sastava kada je leptir karburatora zatvoren , a da se pri otvaranju leptira unosi dodatna količina vazduha koja treba da smešu osiromašuje i to tako da je više osiromašuje za veće otvaranje leptira kada bi smeša (da nema ovog dodatog vazduha) bila „bogatija“.
Ovo se postiže pomoću emulzione cevčice izbušene otvorima kroz koje prolazi vazduh i meša se sa postojećom smešom tako da je „osiromašuje (poz 6 na slici 9).
U cevčici, u donjem delu se nalazi gorivo do određenog nivoa tako da vazduh može da izlazi samo kroz onaj deo cevčice u kojem nije gorivo.Ovaj nivo goriva u cevčici se smanjuje sa „dodavanjem gasa“ pa je sve veća količina dodatog vazduha koji osiromašuje smešu.
Sistem za osiromašenje smeše pri delimičnom opterećenju
Pod delimičnim opterećenjem motora smatrmamo slučaj kada je leptir karburatora delimično otvoren . Potpritisak ispod leptira će se menjati tokom njegovog otvaranja i to od sasvim malog(zatvoren leptir) do velikog (leptir potpuno otvoren). Pri toj promeni potpritiska menjaće se i uneta količina goriva, pa će i smeša biti promenljivog sastava.
Da bi se obezbedio što ravnomerniji sastav smeše, glavni usisni ventil se kalibriše tako da smeša bude normalnog sastava kada je leptir karburatora zatvoren , a da se pri otvaranju leptira unosi dodatna količina vazduha koja treba da smešu osiromašuje i to tako da je više osiromašuje za veće otvaranje leptira kada bi smeša (da nema ovog dodatog vazduha) bila „bogatija“.
Ovo se postiže pomoću emulzione cevčice izbušene otvorima kroz koje prolazi vazduh i meša se sa postojećom smešom tako da je „osiromašuje (poz 6 na slici 9).
U cevčici, u donjem delu se nalazi gorivo do određenog nivoa tako da vazduh može da izlazi samo kroz onaj deo cevčice u kojem nije gorivo.Ovaj nivo goriva u cevčici se smanjuje sa „dodavanjem gasa“ pa je sve veća količina dodatog vazduha koji osiromašuje smešu.
Da bi se obezbedio što ravnomerniji sastav smeše, glavni usisni ventil se kalibriše tako da smeša bude normalnog sastava kada je leptir karburatora zatvoren , a da se pri otvaranju leptira unosi dodatna količina vazduha koja treba da smešu osiromašuje i to tako da je više osiromašuje za veće otvaranje leptira kada bi smeša (da nema ovog dodatog vazduha) bila „bogatija“.
Ovo se postiže pomoću emulzione cevčice izbušene otvorima kroz koje prolazi vazduh i meša se sa postojećom smešom tako da je „osiromašuje (poz 6 na slici 9).
U cevčici, u donjem delu se nalazi gorivo do određenog nivoa tako da vazduh može da izlazi samo kroz onaj deo cevčice u kojem nije gorivo.Ovaj nivo goriva u cevčici se smanjuje sa „dodavanjem gasa“ pa je sve veća količina dodatog vazduha koji osiromašuje smešu.
Slika 9: Uređaj za osiromašenje smeše pri delimičnom opterećenju
1-Raspršivač
2-Primarni(glavni) difuzor
3-Sekundarni difuzor
4-leptir
5-glavna brizgaljka za vazduh
6-emulziona cevčica
7-Komora emulzione cevčice
8-Glavni brizgač za gorivo
9-komora plovka
Uređaj za rad motora pod punim opterećenjem
Pošto je pri srednjim opterećenjima smeša siromašna, pri punim opterećenjima kada je leptir karburatora potpuno otvoren potrebno je smešu obogatiti.
Slika 10: Uređaj za obogaćivanje smeše pri punom opterećenju
1 - leptir
2 - glavni difuzor
3 - glavni raspršivač
4 - raspršivač ekonomajzera
5 - brizgač za korivo ekonomajzera
6- glavni brizgač za gorivo
Ovo se u nekim slučajevima može obezbediti preko uređaja kao na slici-ekonomajzera.
Ovde se dodatna količina goriva za obogaćenje smeše obezbeđuje posebnim uređajem koji obuhvata brizgač za gorivo ekonomajzera (5), sistem kanala i poseban raspršivač (4). Rad tog uređaja je nezavistan od glavnog sistema za dovod goriva.
Gorivo ističe iz dodatnog raspršivača ekonomajzera(4) koji je postavljen iznad difuzora. U ovoj oblasti potpritisak raste kako se povećava opterećenje i u jednom trenutku će postati dovoljan da povuče gorivo iz ekonomajzera i tako „obogatiti“ smešu.
Ovde se dodatna količina goriva za obogaćenje smeše obezbeđuje posebnim uređajem koji obuhvata brizgač za gorivo ekonomajzera (5), sistem kanala i poseban raspršivač (4). Rad tog uređaja je nezavistan od glavnog sistema za dovod goriva.
Gorivo ističe iz dodatnog raspršivača ekonomajzera(4) koji je postavljen iznad difuzora. U ovoj oblasti potpritisak raste kako se povećava opterećenje i u jednom trenutku će postati dovoljan da povuče gorivo iz ekonomajzera i tako „obogatiti“ smešu.
Uređaj za ubrzavanje
Pri naglom ubrzanju vozila, odnosno pri brzom otvaranju leptira, potrebno je obogatiti smešu tj. obezbediti veću količinu goriva pošto se vazduh brže ubrzava nego gorivo i može doći do naglog osiromašenja smeše.
Zbog toga se u karburator ugrađuje i pumpa za ubrzavanje , tj. za obezbeđivanje dodatne količine goriva.
Zbog toga se u karburator ugrađuje i pumpa za ubrzavanje , tj. za obezbeđivanje dodatne količine goriva.
Slika 11: Uređaj za ubrzavanje
1 - Membrana
2 - Opruga membrane
3 - Usisni ventil
4 - Poluga
5 - Potisni ventil
6 - Brizgač
7 - Prelivni otvor
8 - Opruga za ublažavanje dejstva leptira na membranu
9 - Leptir
Do naglog osiromašenja smeše dolazi zbog toga što gorivo zbog svoje znatno veće gustine zaostaje za vazduhom pa će se pri ustrujavanju u cilindru naći u nekom kratkom trenutku više vazduha, što znači siromašniju smešu, pa može doći do gašenja motora.
Da se to ne bi dogodilo potrebno je u tom kratkom vremenskom intervalu brzo obogatiti smešu, što se može postići pomoću uređaja za prihvatanje motora – akceleratora.
Jedan takav sa membranom i mehaničkim pogonom prikazan je na slici iznad.
Gorivo se ubrizgava u karburator preko pumpice (5) u trenutku ubrzavanja vozila, tj. u trenutku kada se naglo otvori leptir karburatora. U tom trenutku se pomera poluga 4 koja pomera membranu 1 u desno, pa se gorivo iz radnog prostora pumpice pomera ka brizgaljci i raspršuje u difuzor.
Posle zatvaranja leptira karburatora , posredstvom opruge2 membrana se pomera ulevo i tada se otvara usisni ventil 3, pa se radni prostor pumpice ispunjava gorivom.
Da se to ne bi dogodilo potrebno je u tom kratkom vremenskom intervalu brzo obogatiti smešu, što se može postići pomoću uređaja za prihvatanje motora – akceleratora.
Jedan takav sa membranom i mehaničkim pogonom prikazan je na slici iznad.
Gorivo se ubrizgava u karburator preko pumpice (5) u trenutku ubrzavanja vozila, tj. u trenutku kada se naglo otvori leptir karburatora. U tom trenutku se pomera poluga 4 koja pomera membranu 1 u desno, pa se gorivo iz radnog prostora pumpice pomera ka brizgaljci i raspršuje u difuzor.
Posle zatvaranja leptira karburatora , posredstvom opruge2 membrana se pomera ulevo i tada se otvara usisni ventil 3, pa se radni prostor pumpice ispunjava gorivom.
Neispravnosti karburatora
Visok ili nizak nivo goriva u lončetu karburatora
• leptir neispravan
• Prečistač vazduha ili goriva začepljen
• Proširen ili odvrnut glavni ventil(dizna)
• Zapušena neka od dizni
• Neispravna neka membrana
• Prisutan „falš“ vazduh usled nepritegnutih vijaka
• mehanički oštećen karburator
• Neispravan neki od pomoćnih uređaja
• leptir neispravan
• Prečistač vazduha ili goriva začepljen
• Proširen ili odvrnut glavni ventil(dizna)
• Zapušena neka od dizni
• Neispravna neka membrana
• Prisutan „falš“ vazduh usled nepritegnutih vijaka
• mehanički oštećen karburator
• Neispravan neki od pomoćnih uređaja