Potrebni instrumenti za utvrđivanje neispravnosti.
|
Merni uređaji sadrže sledeće osnovne komponente: • davač koji vrši prijem i pretvaranje merne veličine u merni signal. • prenosni sistem često kombinovan sa pojačivačem koji posreduje u prenošenju mernog signala(po potrebi pojačanog) do pokazivača • pokazivač, deo mernog sistema koji vrši merenje mernog signala, tj. pokazuje vrednost merene veličine |
|
Neki od instrumenata koji se upotrebljavaju pri merenju na motornim vozilima:
|
• akcelometar, instrument za kontrolu kočnog sistema ili za merenje ubrzanja(usporenja) • ampermetar(meri jačinu struje) • areometar(instrument za merenje gustine elektrolita) • vaga • voltmetar(instrument za merenje električnog napona) • dinamometar(za merenje obrtnog momenta) • instrument za analizu izduvnih gasova. Meri HC,CO,CO2,O2 i koef. viška vazduha . • istrument za ispitivanje kompresije. Meri stepen kompresije u cilindrima. nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motora. Ispitivanje se vrši preko otvora za svećice. Ako je loša kompresija znači da su ili ventili loši ili klipni prstenovi istrošeni. • instrument za ispitivanje i podešavanje električnih uređaja na vozilu. • uređaj za ispitivanje vakuuma ubacuje se u usisnu granu motora. Što je očitana vrednost niža, veća je potrošnja goriva. ovaj instrument pokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani motora dok motor radi. Pomoću ovog uređaja može se odrediti propuštanje vakuuma u usisnoj grani ili karburatoru, nisku kompresiju motora,kasno paljenje, začepljen izduvni sistem, zaglavljene ventile ili istrošene vođice. • merna viljuška(instrument za određivanje stepena punjenja akumulatora) • merna letva. Meri usmerenost upravljačkih točkova. |
BEZKONTAKTNI TERMOMETRI
Laserski bezkontaktni termometar (infracrveni termometri)
Laserski zrak se usmeri na povr{inu ~ija se temperatura meri. Opseg merewa : -20 do 500oS Mjerenje ugaone brzine pomoću tahometra
|
Stroboskopski tahometri
|
Stroboskopski tahometri rade na principu stroboskopskog efekta.
Po načinu primjene razlikuju se :
|
|
Areometar-instrument za kontrolu gustine elektrolita
|
Areometar je instrument koji se koristi za merenje gustine tečnosti tj. goriva.
Izrađen je od providnog bezbojnog stakla. Aerometar se potapa u fluid čija se gustina meri i on tone. Na užem delu areometra nalazi se skala i čita se podeok koji se poklapa sa nivoom tečnosti. Ta vrednost predstavlja gustinu fluida na određenoj temperaturi (15°C). Merni opseg areometra se određuje vrstom tečnosti za čije je merenje gustine areometar namenjen. Areometar za Eurodizel ima opseg merenja od 0.800g/cm3 – 0.850g/cm3. Merilo ne podleže tipskom ispitivanju i redovnom overavanju. Uz areometar se dobija “Uverenje o overavanju merila” (serijski broj, god.proizvodnje, proizvođač…) Areometar ispunjava metrološke uslove propisane pravilnokom o areometrima. |
|
Uređaj za ispitivanje vakuuma
|
Pod vakuumom se podrazumevaju apsolutni pritisci gasovitih medijuma, manji od 1bara. Teoretski, ovi pritisci se kreću od 0 Pa (čemu bi odgovarao apsolutni vakuum) pa do atmosferskog pritiska od 1 bara, čime se definiše normalni atmosferski pritisak.U novije vreme kada se više vodi računa o tome da se smanji potrošnja goriva, uređaj za merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata. Uređaj za merenje vakuuma pokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima živinog stuba), tako da su oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu o mesnim jedinicama. Pomoću uređaja za ispitivanje vakuuma možete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili, stanje klipnih prstenova, zaptivke glave motora i smeše goriva i vazduha u karburatoru.
|
|
Povezivanje uređaja za merenje vakuuma
Motor mora da bude zagrejan do normalne radne temperature. Zatim skinuti kućište filtera za vazduh, podesite broj obrtaja motora da bude nesto veći od normalnog, priključiti uređaj za merenje vakuuma na usisnu granu motora. Mesto na koje se priključuje ovaj uređaj može biti različito u zavisnosti od tipa automobila. Kada odvojite vakuumsko crevo da bi ste priključili merač potrebno je da zatvorite odvojeni vakuumski vod tako da nema propuštanja koje bi dovelo do netačnog očitavanja pri merenju vakuuma. Posmatrajte kazaljku merača vakuuma dok motor radi u praznom hodu. Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji između 380 i 500 mm Hg ili 0,50-0,66 bara.
Ispitivanje kompresije motora
Ispitivanjem kompresije otkriva se stanje motora. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to konstrukcijom predviđeno ako svaki cilindar ne radi pri punom iskorišćenju - pri specifičnoj kompresiji. Specifične vrednosti za kompresiju su izražene u barima (1bar = 0,987 atm.). Pojedini motori mogu imati pritisak kompresije pri pokretanju pomoću elektropokretača od preko 13 bara.
|
Kada klip dođe, tokom svog kretanja, pri taktu usisavanja, u donji položaj (DMT-donju mrtvu tačku), usisni ventil se zatvara i klip počinje kretanje naviše sabijajući na taj način smešu vazduha i goriva. Kada klip tokom ovog takta sabijanja dostigne najviši položaj (GMT-gornju mrtvu tačku) smeša goriva i vazduha je do maksimuma sabijena. U tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vredost se specifira kao kompresija. Ako je motor u dobrom stanju onda će izmerena kompresija u svim cilindrima biti podjednaka i pritom biti bar jednaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodjač. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motora u celom opsegu broja obrtaja. Niska kompresija u svim cilindrima izazvaće smanjenje snage motora. Da bi ste odredili stanje motora potrebno je da ispitate kompresiju. Ovo ispitivanje se vrši kod svakog podešavanja odnosno uvek kada motor slabo radi. Da bi ste ispitali kompresiju prvo treba obezbediti pristup svakom cilindru. Pošto je sa spoljne strane jedini mogući pristup cilindrima kroz otvore za svećice, moraćete da uklonite svećice sa svakog cilindra. Kada skinemo svećice u otvor postavljamo uredjaj za merenje kompresije motora. Leptir gasa mora biti otvoren do kraja kako bi omogućili da najveća količina vazduha uđe u motor. Dok se motor pokreće zapamtite najveću vrednost prikazanu na uređaju. Ako su rezultati merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporučenih vrednosti a pritom najmanja očitana vrednost veća od 75 odsto najveće očitane vrednosti, onda je motor u dobrom stanju, bar što se tiče kompresije. Ako otkrijete da jedan ili više cilindara ima nisku kompresiju, onda to može biti znak da su ventili u lošem stanju ili da su klipni prstenovi istrošeni.
|
Instrumenti za merenje merenje sile-Dinamometri
|
Direktno merenje sile vrši se specijalnim uredjajima koji se zovu dinamometri(Dyno).
Koristi se za testiranje dinamičke parametre vožnje , kao i izduvnih gasova motornih vozila i puno drugih simulacija u vožnji. Zasniva se na merenju sile koju točkovi automobila predaju snagu obrtnim valjcima. Moderni dinamometri koriste Salvisbergov valjak koji poboljšava silu vuče u odnosu na obične i narezane pogonske valjke. |
|
Merenje obrtnog momenta na šasiji
|
Dinamometar meri moment pomoću momenta inercije valjaka i ugaonog ubrzanja koju ti valjci stvaraju prilikom okretanja.
Pogonske točkove automobila smestite između dva para valjaka koje lagano pokrenete snagom motora. Zatim sinhronizujete broj obrtaja sa dinamometrom i onda – pun gas. Način na koji meri snagu je da ubrzava poznatu masu valjaka te meri rotaciju (o/min) i ugaono ubrzanje valjaka,preko valjaka predaje enegriju jedinici za prenos snage,koja se preko transduktera prevodi iz mehanicke u električnu,zatim se signal strovodi do konteolne jedinice,gde se odgovarajućom integrisanom logikom prevodi u digitalni signal i prikazuje na ekranu. |
|
Merenje ubrzanja - akcelerometar
|
Akcelerator se upotrebljava za merenje usporenja(ubrzanja), ali je na indirektan način moguće meriti i moment kočenja Na slici desno je prikazan decelerometar inercionog tipa. Njegov princip rada se zasniva na merenju pomeranja inercione mase u aparatu koji je pričvršćen za vozilo. Ovo pomeranje je rezultat delovanja sile inercije u procesu kočenja ili ubrzavanja pa je uzeto kao merilo veličine usporenja ili ubrzanja. Isti aparat koristi se i za merenje ubrzanja - akcelerometar. Kao inerciona masa može da se koristi teg ili zamajac, a može i tečnost, npr. živa, kao što se vidi na slici desno.
|
|
Kod stacionarnog ispitivanja kočnica, metodom merenja inercijalnih sila se, na specijalnim probnim stolovima, mere inercijalne sile u procesu kočenja vozila. Kočne sile se određuju ili na osnovu izmerenih inercijalnih sila mase vozila u kretanju (naletne ploče), ili na osnovu inercijalnih sila zamajnih masa u samom probnom stolu pri kočenju nepokretnog vozila (valjci sa zamajnim masama). Kod korišćenja „naletnih ploča” vozilo nailazi na njih brzinom 6 – 12 km/h i oštro zakoči. Sile inercije vozila prenose se na četiri ploče (platforme) i preko sila trenja između pneumatika i površine ploča, dovode do pomeranja ploča. Kako je veličina ovih pomeranja proporcionalna kočnoj sili, to se ona prenese na jedan od uobičajenih načina (hidraulički, mehanički, elektronski) do indikatora na ormanu probnog stola.